Psihologija danas

"Društvo
www.psihologija-danas.org.rs

BKT

ŠTA SU KOGNITIVNE I BIHEJVIORALNE PSIHOTERAPIJE?

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psiholoski pristupi zasnovani na naučnim principima iz teorije učenja, eksperimentalne psihologije, socijalne psihologijoe, etologije,‚neurofiziologije i drugih naučnih disciplina koje se bave ljudskim ponašanjem.. Pristup je obično usmeren na teškoće koje klijent ima "sada i ovde" i počiva na razvijanju zajedničkog gledišta o klijentovom problemu. Ovo vodi odredivanju personalizovanih i vremenski ograničenih terapijskih ciljeva i strategija koje se kontinuirano nadgledaju i ocenjuju tokom terapije. Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi. Ovaj pristup može da se koristi u pružanju psihološke pomoći bilo kome, bez obzira na sposobnosti, kulturu, rasu, pol ili seksualne preferencije.

Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti su obično stručnjaci koji se bave problemima abnormalnog ponašanja kao što su psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, medicinske sestre savetnici itd. Zajedničko polazište i biheviorista je da se određeni aspekti ponasanja(kognitivnog,emocionalnog i motorickog uce. Razlike su u razumevanju mehanizama ucenja. Dok bihevioristi pretpsotavljaju da ljudi uce određena abnormalna ponasanja i asocijativnim i kognitivnim putem,kognitivisti smatraju da kod ljudi postoji samo kognitivni modus ucenja takvog ponasanja. Termin Bihevioralno-kognitivna ili Kognitivno-bihevioralna terapija označava mirenje ovih stanovišta u smislu da se stavlja naglasak ili na tehnike koje su primarno uslovljene prema otkrivanju tzv."disfunkcionalne pretpostavke i njihovog "restrukturiranja" ili prema akcionim terapijama kojima se utiče na iracionalne kognitivne, emocionalne i motoricke oblike ponašanja u smislu njihove promene.

Sledeći primer ilustruje kao misli, osećanja i ponašanja mogu uticati na nas. " Jedna majka je iz prvog sna probudio telefonski poziv.. U trenutku kada je podigla slušalicu, telefon je prestao da zvoni. U poslednje vreme patila je od anksioznosti i depresije. Istog trenutka pomislila je na svoju kćerku, koja se nedavno preselila u drugi grad.. Pomislila je: "Mora da joj se nešto dogodilo! Sigurno je policija htela da me obavesti da je dozivela tesku nesrecu." Osetila je kako joj zavija stomak i kako joj srce lupa na ovu pomisao.i. Misli su joj nekontrolisano navirale i plasila se da gubi razum. Nekoliko puta je okrenula ćerkin telefonski broj, ali niko nije odgovarao. To je shvatila kao jos jedan dokaz da se nešto desilo. Osećala se toliko uspaničeno da je cele noći ostala budna i pored toga sto je uzela dodatnu dozu lekova. Osećala se prestravljeno razmišljajući o svim mogućim stvarima koje su se mogle desiti njenoj ćerki i čak je pomišljala da nazove neke bolnice u Londonu. Sledećeg jutra saznala je od svoje ćerke da je sve u redu i da je ova prenoćila kod prijatelja. I pored toga, majka je ostala uznemirena i osećala se nesposobnom da ode na posao."


ŠTA SE DOGAĐA U BIHEJVIORALNIM I KOGNITIVNIM PSIHOTERAPIJAMA?

U bihejvioralnim i kognitivnim psihoterapijama terapeut i klijent sarađuju kako bi

  • stvorili zajednicko razumevanje klijentovog problema
  • identifikovali na koji nacin problem utice na klijentovo kognitivno,emocionalno i motoricko ponasanje.

Na osnovu shvatanja svakog pojedinacnog klijentovog problema, terapeut i klijent zajedno odreduju ciljeve terapije i dogovaraju se oko plana tretmana. Terapija omogucava da klijent smisli resenja za svoje probleme koja ce mu biti od vece pomoci od onih koje trenutno koristi. Između dve seanse klijent cesto isprobava primenu novih resenja. Terapija se odvija tokom dogovorenog broja seansi. Broj potrebnih seansi varira u zavisnosti od prirode i tezine klijentovog problema. Obično su seanse jednom nedeljno i traju jedan sat. Ukupan broj obično iznosi 10 do 15 seansi, ali u nekim slučajevima terapija traje znatno kraće ili znatno duže. Nakon završetka tretmana terapeut i klijent se obično dogovore oko ograničenog broja naknadnih seansi kako bi se održao postignuti napredak.


 ZA KOJE VRSTE PROBLEMA KBT MOGU BITI OD POMOĆI?

Obavljena su obimna istraživanja bihejvioralnih i kognitivnih terapija, koja su pokazala da ovaj oblik psihoterapije daje značajne rezultate, naročito u tretmanu sledećih problema:

  • anksioznost i napadi panike
  • fobije (npr. agorafobija, socijalna fobija)
  • sindrom hroničnog umora
  • depresija
  • opsesivno - kompulzivni poremećaj
  • problemi sa jelom
  • seksualni problemi i problemi u partnerskim odnosima
  • problemi dece i mladih
  • problemi povodom opšteg zdravstvenog stanja
  • hronični bol
  • problemi navika (npr. tikovi)
  • bes
  • droga i alkohol
  • shizofrenija i psihoze
  • problemi povezani sa teškoćama u učenju
  • bipolarni poremećaj
  • poremećaj post - traumatkog stresa
  • poremećaj spavanja

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije mogu da se koriste same za sebe ili u kombinaciji sa lekovima, u zavisnosti od težine ili prirode svakog klijentovog problema.

Šta su bihejvioralne i kognitivne psihoterapije?

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psiholoski pristupi zasnovani na naucnim principima iz teorije ucenja,eksperimentalne psihologije ,  socijalne psihologijoe,etologije,neurofiziologije i drugih naucnih disciplina koje se bave ljudskim ponasanjem.. Pristup je obicno usmeren na teskoce koje klijent ima "sada i ovde" i pociva na razvijanju zajednickog gledista o klijentovom problemu. 

Detaljnije...